Smokve kalorije

Dating > Smokve kalorije

Click here: ※ Smokve kalorije ※ ♥ Smokve kalorije

Čuvati na tamnom i što hladnijem mjestu, nakon otvaranja držati u hladnjaku i konzumirati u roku od 7-14 dana. Odlične su marmelade od: marelica, jagoda, šljiva i malina. Nutritivne vrednosti smokve Sveže smokve se po svojim nutritivnim vrednostima razlikuju od suvih odnosno sušenih, a na prvom mestu po broju kalorija kojih u 100 grama svežih plodova ima 74 dok u istoj količini sušenih smokvi ima 249 kcal.

Napomena za iskuhavanje staklenki za zimnicu Pripremite lonac u kojem ćete prokuhati staklenke i poklopce. Sаstoje se od rаstvorljivih i nerаstvorljivih vlаkаnа, od kojih svаkа imаju ulogu u zdrаvom vаrenju. Neki kolačići su nužni da bi stranica ispravno funkcionirala i bila dostupna, dok neki omogućavaju analiziranje posjećenosti i praćenje statistika o čitanosti sučelja. Ovа mаla porcijа suvih smokvi imа više vlаkаnа nego cela jabuka srednje veličine! Naročito sklone osteoporozi su žene u menopauzi, i upravo je u takvoj grupi sprovedeno istraživanje, kojim je zaključeno da svakodnevna konzumacija suvih smokvi zaista ima efekte na zdravlje i očuvanje koštane mase, kao i usporavanje pojave osteoporoze. Ovaj mineral je slabo dostupan u hrani, a istovremeno neophodan u današnjem svijetu gdje velik broj ljudi pati od njegovog manjka zbog pojačane konzumacije soli. U svakom obliku šljive su riznica korisnih fitonutrijenata. Još od antičkog doba je poznato da se preporučivalo konzumiranje suvih smokava, kao prirodni izvor energije, učesnicima sportskih takmičenja. Evropska šljiva, tamno ljubičasta i plavičasta, otkrivena je pre više od dva milenijuma, negde na teritoriji oko Kaspijskog mora.

Poreklom je iz Male azije. Drvo smokve potiče iz Male Azije, iz Turske, no vremenom je postala veoma rasprostranjena u mediteranskim krajevima. Listovi su krupni i raspoređeni naizmenično. Šljive sadrže puno vlakana i fenola.

DIJETA ZA KOJOM SU POLUDELI SVI: Suve smokve tope masnoće kao od šale! (RECEPT) - Grci su zbog odličnih svojstava koje smokve imaju zabranili da se izvoze njene najkvalitetnije sorte. Sve to uglavnom proističe iz njihovog bogatog sadržaja vitamina i minerala.

Smokve su cenjene od davnina, a umnogim kulturama imaju simbolički značaj. Listopadno drvo smokve rađa lepe, zvonaste plodove, sočne unutrašnjosti i izuzetnog ukusa. Za njene prednosti u čovekovoj ishrani se zna od davnina, a nova istraživanja samo potvrđuju pozotivne strane ovog ukusnog voća. Smokvu jedemo svežu, a još više uživmo u sušenim smokvama, koje predstavljaju koncentraciju smokvinih hranljivih sastojaka. Postoji više od osam stotina sorti smokve, a sve su izuzetno zdrave, hranljive i veoma ukusne. Čudesno drvo smokve Drvo smokve, odnosno njegovi divni plodovi, poznati su od najstarijih era čovekovog života na planeti Zemlji. Arheološki podaci, te drevni zapisi nekih od najstarijih ljudskim civilizacija govore o upotrebi smokava u ljudskoj ishrani, kao i o njenim čudesnim moćima. Drvo smokve potiče iz Male Azije, iz Turske, no vremenom je postala veoma rasprostranjena u mediteranskim krajevima. Svuda na obalama Sredozemlja danas možemo da pronađemo smokvino drvo, ali i u malo severnijim krajevima Evrope. Iako joj to nije stanište, smokve mogu da se nađu i u našim predelima. Smokva se u mediteranskim krajevima masovno koristi u ishrani i predstavlja važan sastojak svih primorskih kuhinja; smatra se da ona uveliko doprinosi zdravoj ishrani tamošnjih naroda, te da je zaslužna za njhovo zdravlje i blagostanje. Na Mediteranu, smokva se koristi i sveža i sušena, a dodaje se i u razna jela. Kod nas takođe ima svežih smokava tokom leta, a tokom cele godine je možemo naći sušenu. Takođe, smokve se koriste za pripremu aznih poslastica, kolačića, slatka i pekmeza. Poznata je po brojnim pozitivnim svojstvima i velikoj hranljivosti, o čemu govorimo u produžetku priče o smokvama. Nutritivna vrednost smokava Smokve su izuzetno hranljive, sveže i sušene. Sveži plodovi su veoma bogati anioksidansima, vlaknima, izvesnim antikancerogenim jedinjenjima i mineralima. Smatra se da pomažu i u zaceljivanju kože, da su efikasne kao prirodni melem za kožne probleme, poput kurjeg oka i bradavica. Sušene smokve sadrže koncemtraciju svih smokvinih korisnih sastojaka; imaju visoku koncentraciju vitamina, minerala i drugih sastojaka. Pogledajmo koje to osnovne vrednosti sadrže sveže i sušene smokve. Smokve odlikuje izuzetno dobra koncentracija dijetnih vlakana, posebno kada je reč o sušenim smokvama. Ono što je takođe vrlo pozitivno, jeste da ni sveže ni sušene, smokve nemaju zasićenih masti, holesterola ni soli. Sa druge strane, treba pripaziti na šećer, koji zauzima najveći udeo u ukupnoj količini ugljenih hidrata u smokvama, posebno sušenim. Vitamini i minerali u smokvama Pomenuli smo da su smokve odličan izvor vitamina i minerala. One sadrže vitamine A, E, i K, koji su snažni antioksidansi. Sadrže i kumarine i benzaldehid, koji su povezani sa antikancerogenim delovanjem. Obe varijante sadrže i važne vitamine B grupe, niacin, folnu i pantotensku kiselinu. Sadrže i važne inerale, poput kalcijuma, kalijuma, gvožđa, bakra i selena. Kalorije u smokvama zavise od toga kako ih konzumiramo. Sveže smokve imaju puno manje kalorija od sušenih, no, suve smokve obiluju koncentrisanim količinama važnih hranljivih sastojaka, koje ne možemo da nađemo u tim vrednostima u svežim smokvama. Oba oblika su veoma zdrava, no, treba voditi računa o udelu šećera u njima. To se posebno odnosi na sušene smokve, čiji najveći procenat ugljenih hidrata zauzimaju upravo šećeri. Sušene smkove jesu kalorične, no uobičajena porcija je nekoliko sušenih plodova, obično oko tri do pet komada, što znači da ta količina ima između 60 i 100 kalorija. Suve smokve su odličan dodatak za musli obroke, za sirove poslastice i kolače, često se nađu na posnoj trpezi i jedu se i sa orašastim plodovima i u kompotu. One su visokoenergetska hrana i imaju puno kalorija, ali već mala porcija zadovoljava veliki udeo dnevne potrebe za korisnim mineralima i vitaminima, te vlaknima i drugim sastojcima. Sveže smokve nisu mnogo kalorične, sočne su i lepog ukusa. One imaju manju koncentraciju nutrijenata, a samim tim i manje šećera i kalorija, tako da su dobrodošle u ishrani u većoj količini nego sušene. Ipak, umerenost je ključna za zdravlje, pa tako i u pogledu sočnih smokvi. Prednosti smokava za zdravlje Smokve su zdrave iz mnogo razloga, a već smo više puta pomenuli njhihov odličan nutritivni sastav, te hranljivu vrednost. U nastavku ćemo se pozabaviti nekim od najboljih svojstava koje smokve u ishrani imaju za naše zdravlje, bilo sirove ili sušene. Antikancerogeno dejstvo — Smokve su pune antioksidanata, a sadrže i veoma dragocenu supstancu benzaldehid, za koju je dokazano da ima izuzetno pozitivne efekte u redukovanju rizika od nastanka pojedinih vrsta raka, posebno raka prostate i raka dojke. Regulacija holesterola— Smokve sadrže značajnu količinu biljnih materija koje uspešno regulišu nivo holesterola u krvi, te tako poboljšavaju kardiovaskularno zdavlje i čuvaju srce. Materije iz smokvi sprečavaju da se molekuli holesterola absorbuju u crevima, te tako smanjuju nivo lošeg holesterola i smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara. Regulacija krvnog pritiska — Smokve sadrže i važne masne kiseline, omega 3 i omega 6, te predstavljaju jedan od važnih biljnih izvora ovih sastojaka. One su veoma bitne za zdravlje krvnih sudova. Sadrže i kalijum, koji igra važnu ulogu u održavanju zdravog nivoa krvnog pritiska. Ova svojstva u ombinaciji takođe štite srce i smanjuju rizik od srčanog udara. Ishrana dijabetičara — Smokve sadrže dosta šećera, posebno sive, te se dijabetičarima savetuje oprez pri njihovoj konzumaciji; najbolje je u tom slučaju posavetovati se sa lekarom. Ipak, bez obzira na količinu šećera, smokve mogu da utiču na smanjenje potrebe za insulinom kod osoba koje boluju od dijabetesa, te tako i da pomognu u regulaciji njihove ishrane i zdravlja. Dobro pamćenje— Suvo voće je odavno poznato po svom blagotvornom dejstvu na poboljšavanje memorije. Sušene smokve nisu izuzetak. One daju energiju koja nam je potrebna za koncentraciju i mentalni napor, što takođe duguju i gvožđu u svom sastavu. Nekoliko suvih smokvi zadovoljava našu potrebu za gvožđem te sprečava rizik od anemije; kada naš organizam dobija dovoljno gvožđa, nismo malaksali, bolje se koncentrišemo i bolje pamtimo. Drugi sastojci u smokvama utiču na naš nervni sistem u pozitivnom smislu i takođe doprinose zdravom umu i pamćenju.